Danas kada neko kaže Zlatibor, mnogima prvo na pamet padaju moderne zgrade, apartmanski kompleksi, kafići, restorani, gondola, tržni centri i gužve koje tokom sezone često podsećaju na velike gradove.
Ali Zlatibor sedamdesetih godina prošlog veka izgledao je potpuno drugačije.
Bio je to mirna planina, poznata po čistom vazduhu, borovim šumama i prostranim livadama. Ljudi nisu dolazili zbog luksuza i sadržaja, već zbog odmora, prirode i nekoliko dana drugačijeg života.
Kako se tada putovalo na Zlatibor
Za mnoge porodice putovanje na Zlatibor bilo je pravi mali događaj.
Iz Beograda i drugih većih gradova često se išlo vozom do Užica, a zatim autobusom prema Zlatiboru. Putovalo se sporije nego danas, bez autoputeva i brzih dolazaka na destinaciju.
Porodice su nosile kofere, torbe sa hranom i stvari potrebne za boravak. Nije bilo uobičajeno da se sedne u automobil i za nekoliko sati stigne na planinu kao danas.
Sam put bio je deo odmora – gledanje kroz prozor, razgovori i iščekivanje dolaska imali su posebnu čar.
Nisu postojali apartmani kakve danas poznajemo
Jedna od najvećih razlika između nekadašnjeg i današnjeg Zlatibora jeste smeštaj.
Sedamdesetih godina gotovo niko nije pričao o apartmanima za izdavanje, jer masovna apartmanizacija nije ni postojala.
Većina gostiju odsjedala je u hotelima, odmaralištima i objektima koje su gradila tadašnja preduzeća za svoje radnike. Mnoge firme iz cele Jugoslavije imale su svoja odmarališta, pa su zaposleni preko njih dolazili na letovanje ili zimovanje.
Ko je imao sreće, mogao je da ode kod nekoga ko je imao vikendicu ili poznanstva na Zlatiboru. To je tada bio poseban privilegovan način odmora.
Ideja da se danas iznajmi stan na nekoliko dana, preko telefona ili interneta, tada praktično nije postojala.
Zlatibor je bio mnogo manji
Današnji Zlatibor teško je uporediti sa onim od pre pola veka.
Naselje je bilo znatno manje i skoncentrisano uglavnom oko područja tadašnjeg centra. Nije bilo nepreglednih nizova zgrada, novih naselja i kompleksa koji su se kasnije širili po okolnim livadama.
Mnogi delovi koji su danas izgrađeni tada su bili potpuno prazni – livade, pašnjaci i šume.
Šetnja kroz Zlatibor sedamdesetih godina značila je mnogo više kontakta sa prirodom. Nije bilo osećaja da se nalazite u urbanom turističkom centru, već na pravoj planini.
Šta tada nije postojalo
Zlatibor koji danas poznajemo nastao je mnogo kasnije.
Sedamdesetih godina nisu postojali:
- veliki apartmanski kompleksi,
- moderne stambene zgrade koje danas dominiraju panoramom,
- brojni restorani, kafići i lokali oko centra,
- veliki tržni sadržaji,
- turističke atrakcije poput gondole,
- veliki parking prostori i saobraćajne gužve,
- veliki broj privatnih vikendica koje su kasnije izgrađene.
Nije bilo potrebe da se gostima stalno nude novi sadržaji. Sama priroda bila je glavni razlog dolaska.
Odmor bez telefona i organizovanih sadržaja
Deca koja su dolazila na Zlatibor sedamdesetih godina nisu tražila zabavne parkove i animatore.
Dan se provodio napolju – u šetnji, igri na livadi, odlasku do jezera ili istraživanju okoline.
Odrasli su sedeli ispred hotela ili odmarališta, razgovarali, upoznavali druge goste i uživali u sporijem ritmu života.
Večeri su bile jednostavne: druženje, društvene igre, radio ili razgovori do kasno.
Zimski Zlatibor imao je drugačiji šarm
Zimi je Zlatibor bio posebno miran.
Skijanje nije izgledalo kao danas. Nije bilo velikih gužvi, moderne infrastrukture i tolikog broja posetilaca. Deca su se najčešće sankala, pravila sneška i učila prve skijaške korake.
Nije bilo važno kakva je oprema – najvažnije je bilo biti na snegu.
Od male planinske destinacije do jednog od najpoznatijih turističkih centara
Zlatibor je tokom decenija doživeo ogromnu promenu.
Od mirne planine na koju se dolazilo zbog odmora i prirode postao je jedan od najposećenijih turističkih centara u Srbiji.
Danas nudi mnogo više – luksuzne hotele, apartmane, restorane, sadržaje za turiste i atrakcije koje privlače goste tokom cele godine.
Ali oni koji pamte stari Zlatibor često će reći da je posebna čar bila upravo u onome čega danas ima mnogo manje: tišini, prostoru i osećaju da ste zaista pobegli od svakodnevice.