Sedamdesete godine prošlog veka često se pamte kao doba smelih boja, neobičnih šara i nameštaja koji je odisao karakterom. Stanovi iz tog perioda imali su prepoznatljiv identitet. Bili su topli, šareni i puni detalja koji su govorili nešto o ljudima koji u njima žive. Danas su enterijeri često svedeni na neutralne tonove i minimalizam. Ipak, sve više ljudi ponovo otkriva čar tog doba i vraća ga u svoje domove, samo u modernijem izdanju.
Pogledajmo koji su elementi stanova iz 70-ih ponovo aktuelni i zašto ih dizajneri enterijera danas rado preporučuju.
Parket riblja kost
Parket postavljen u šari „riblja kost“ (na francuskom poznat i kao herringbone) bio je gotovo standard u stanovima iz 70-ih. Ova geometrijska šara, sastavljena od pravougaonih dasaka poređanih pod uglom, davala je podu dinamiku i eleganciju kakvu obična, pravolinijska postavka nije mogla da pruži.
Danas se ovaj tip poda vratio na velika vrata, kako u renoviranim starim stanovima, tako i u potpuno novim projektima. Razlika je u tome što se sada, pored klasičnog hrastovog parketa, sve češće koriste i moderniji materijali poput vinilnih ili laminatnih podova sa istom šarom, koji su pristupačniji i lakši za održavanje. Bez obzira na materijal, riblja kost i dalje ostaje simbol otmenosti i dobrog ukusa u uređenju enterijera.
Tapete
Malo je enterijerskih elemenata koji su prošli kroz toliko uspona i padova u popularnosti kao tapete. U 70-im su bile nezaobilazan deo svakog doma. Koristile su se od suptilnih, diskretnih šara u dnevnim sobama, do smelih, upadljivih dezena sa cvetnim ili geometrijskim motivima koji su krasili spavaće sobe i hodnike.
Nakon decenija kada su ih potisnuli gladak farbani zid i minimalistički pristup, tapete se danas vraćaju. Vraćaju se kao omiljeno sredstvo za stvaranje takozvanog statement zida. To je jedan akcentni zid koji enterijeru daje karakter bez potrebe da se ceo prostor menja. Moderne tapete nude ogroman izbor tekstura i motiva, od suptilnih, prigušenih tonova do smelih retro šara koje direktno preuzimaju duh sedamdesetih.
Masivni nameštaj
Nameštaj iz 70-ih odlikovao se robusnošću i masivnošću. Tu su bili teški drveni ormani, glomazne biblioteke, fotelje sa širokim naslonima i kauči sa niskim, čvrstim nogama. Za razliku od sadašnjeg minimalističkog, laganog nameštaja, komadi iz tog perioda su bili napravljeni da traju generacijama. Njihova prisutnost u prostoru bila je jasno vidljiva i namerna.
Ovaj pristup ponovo osvaja prostor u modernim domovima. Delom je to zbog trenda „slow living” i vraćanja kvalitetu umesto kvantiteta. Ljudi sve češće biraju da investiraju u jedan snažan, dobro napravljen komad nameštaja koji će trajati decenijama. Biraju to umesto niza jeftinijih, kratkotrajnih rešenja. Restaurirani komadi iz 70-ih, pronađeni na buvljacima ili nasleđeni od starijih generacija, danas se smatraju pravim dizajnerskim trofejima.
Retro stil
Iznad svih pojedinačnih elemenata, ono što najviše definiše stanove iz 70-ih jeste sveukupna estetika – topli, zemljani tonovi poput narandžaste, smeđe i maslinasto zelene, kombinovani sa teksturama poput somota, ratana i drveta. Taj stil je bio smeo, ličan i nimalo uzdržan.
Danas retro stil doživljava pravu renesansu, posebno među mlađim generacijama koje u njemu prepoznaju autentičnost i toplinu koje često nedostaju u sterilnim, industrijskim enterijerima. Kombinovanje starih elemenata sa modernim tehnološkim rešenjima – retro fotelja pored pametnog televizora, na primer – postalo je jedan od najtraženijih pristupa u uređenju domova, jer spaja nostalgiju sa funkcionalnošću savremenog života.
Zašto se stil 70-ih vraća?
Odgovor je jednostavan: ljudi žele domove sa karakterom. Nakon godina dominacije sivih, neutralnih i „bezbednih“ enterijera, sve više ljudi traži boju, teksturu i priču u prostoru u kom žive. Stanovi iz 70-ih nude upravo to – smelost, toplinu i identitet. Vraćajući parket riblja kost, tapete, masivni nameštaj i retro estetiku u svoje domove, mi zapravo tražimo prostor koji odražava ličnost, a ne samo trenutni trend.
